Zoran Škiljević

PLAVETNILO

MINIJATURE — Autor zoranskiljevic @ 19:39

Suva duša je najbolja, zborio je čuveni Heraklit. Njegovi savremenici, kao i potonji poštovaoci njegovog dela, zvali su ga „Mračni“. Ali za mene je oduvek bio lučonoša!

Suva duša – čista duša, neukaljana opačinom i neubijena životom, tako sam to ja razumeo. I toga nisam mogao de se ne prisetim čim sam jutros otvorio oči i stao pred streljački vod obaveza i besmislica koje će mi ispuniti dan.  (Dalje)

HAPPY END

MINIJATURE — Autor zoranskiljevic @ 18:59

Triler koji će večeras biti prikazan, i za koji se i ovde tražila karta više, doneo im je i slavu i novac; pohvale su stizale sa svih strana; smešile im se nove glavne uloge. 

Njih dvoje, istina, nisu bili jedini kojima je tek što su zakoračili u svet filma, proricana zvezadana budućnost, ali malo kome se posrećilo, kao njima dvoma, da već s prvim filmom dotaknu nebo. I ako kažemo da nema još ni mesec dana od kako su pred matičarem ozvaničili svoju vezu, bilo bi zbilja pravo čudo da ne budu u centru pažnje gde god se pojave.

Tako je bilo i ove večeri. Ovogodišnje prve Kanske festivalske večeri, zapravo. Jednako glamurozne kao i svih prethodnih godina. Sevali su blicevi i svetlili im put. Sutra će njihovih osmeha biti pune novine.  (Dalje)

RIBA (fragment iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 13:41

Subota beše, negde iza podneva. Blago jesenje sunce terao je vetar nebu za oblake, kada je Roberto natrčao na knjižaru jednog nadobudnog novopečenog knjižara i izdavača, smeštenu na najboljem i najprometnijem mestu u gradu, tačnije u prizemlju zgrade Albanije, tamo gde je nekada bila čuvena Jugoslovenska knjiga. Dakle takvom, da sve i da hoćeš, ne možeš da je zaobiđeš.

Mlađane prodavačice, svejedna u starleta izdanju, opremljene mini suknjicama, štiklicama, mrežastim unihopkama i pozamašnim dekolteom, dočekale su ga sa nagotovs spremnim osmehom: još jedna ovca za šišanje. Odmerio je svaku od glave do pete, udelio im po jedan-dva jebežljiva pogleda, i potrudio se onda da ih, vešto praveći slalom između polica, zaobilazi u što širem luku. Dakako – naizgled bezazleno počinju krupni nesporazumi, a nekmoli oni sitniji.  (Dalje)

ĆIHU-ĆIHU (fragment iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 19:31

U Beogradu je, kao što se već zna, red i običaj da svaka vlast za svoga vakta izgradi jednu stanicu metroa, a izgradnju trase istog velikodušno su ostavljale u amanet jedna drugoj – a kada će ćihu-ćihu protunjati ispod naše prestonice, to se ni najavetnije vidovnjakinje i proročice ne usuđuju da proreknu, vrag bi ga znao zašto.

Istina, kruže razne priče i legende o tome šta se sve krije ispod Beograda i kakve mračne sile ne dozvoljavaju da im se dole remeti mir. Mogu da se kladim da je nešto od tih naklapanja stiglo i do vas. Verovatno ste čuli da su u lagumima i katakombama ispod grada nastanjene čitave horde raznih nemani i čudovišta koja se hrane otpacima, smećem i prljavštinom koju prozvode Beograđani i bacakaju gde god stignu, a ovi onda noću svojom džinovskom snagom usisavaju svo to smeće i odnose ga boga pitaj gde.

Grad bi izjutra izgledao kao nov, a do uveče smrad bi se opet dizao do prvih prozora, u nižim delovima grada i do prvog sprata. Da nije tih đubretara iz podzemlja, kažu da bi se Beograđani podavili u sopstvenom smradu. Jerbo je ekološka svest (i savest) prosečnog beogradskog Srbende na tako zavidnom nivou, da će one dve divizije komunalnih policajaca, što su posebnim dekretom nedavno formirane, propištati majčino mleko dok nas nauče pameti i komunalnom redu i vaspitanju...

Priča se da u noćima punog meseca potomci tih nemani otimaju device sa ulica i odvode ih u svoj podzemni svet, da bi ih ranom zorom vratili čiste, netaknute, kao da se ništa nije desilo, (kao što možda i nije), a ove bi nesrećnice pak, uz pokoju suzicu, nerado pričale o tome. Svašta se o tome govorkalo, najviše kažu po školama, na roditeljskim sastancima. Čak i da je gradski emir uznemiren takvim glasinama uputio dole žandarmeriju, da ispita stvar, a kako se to završilo niko ne zna.

U nedostatku pouzdanih informacija o tome možemo samo da nagađamo. Legenda kaže i da bog pravde, koga mi Srbende obično prizivamo kad nam je teško i kome se klanjamo u svečanim prilikama, uz  himnu, ne obitava na nebu, nego upravo tu, ispod prestonice, duboko ispod grada je njegovo carstvo. I da odatle, bez imalo milosti, metodom slučajnog uzorka uzima k sebi nesrećnike kojima se nije dalo da se ne ogreše o njegove svete zapovesti.

Svašta se, dakle, pričalo, a sva je prilika da ćemo za právu istinu o tome šta se dole zbiva još zadugo biti uskraćeni. Ali, jedno je sigurno: kad god bi se počelo sa kopanjem metroa, mašine bi se ubrzo zaglibile, a radnici razbežali glavom bez obzira. I kad god bi se, nekim povodom, povela reč o tome, Roberto ne bi mogao da se suzdrži da ne kaže da jedva čeka da vidi šta će biti sledećom prilikom, nadajući se da će je za svog života dočekati.

 

Nojeva barka plato 333 

 

 


ČOVEČULJAK (Odlomak iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 10:35

Dok zvekneš dlanom o dlan, novogodišnji i božićni praznici proleteše. Čekalo se samo da prođe još i Srpska nova godina, pa da se opet nastavi po starom – kako se ovde radi od kako je sveta i veka, a novi list ćemo da okrenemo, podrazumeva se, kada za to dođe vreme, a to znači nikako pre sledeće Nove godine.

Klonuli grad Beograd ubijao se od lenjosti i dosade, kao da mu je bila potrebna infuzija – da se povrati od mentalne i čulne otupelosti. Samo retki nisu mirovali. Naravno, reč je o onim blagorodnim dušama kojima je belaj drugo ime.

Jednog jutra, beše negde blizu podne, dok se Anamarija spremala za posao, reče Roberto da bi, čisto gimnastike radi, danas obišao nekoliko knjižara. To će – kako je naglasio – blagotvorno uticati na njegovu evidentno, preko svake mere posrnulu, mentalnu i fizičku kondiciju.

– Pa, dobro. Idi, mili, i lepo se provedi – uzvratila mu je i cokila ga u njegov prelepi nosić.

Ma kakav provod. Još se mreškalo bez talasa mrtvo more beogradsko. Na njegovo (ne)umesno pitanje: „Koja ste dela, gospodo, izvoleli pohraniti u onu tamo škrinju?“, uglavnom je odmahivano rukom i nemarno odgovarano da dođe nekom drugom prilikom, za dve nedelje recimo, koliko je zaposlenima u knjižari, po sopstvenom priznanju, otprilike trebalo da ishlapi mamurluk, što se prilično poklapalo sa Robertovom odokativnom procenom. U pojedine pak knjižare nije ni uspeo da promoli nos, pošto su neki razvukli godišnji popis kao gladnu godinu, kao da im je stavljeno u zadatak da pročitaju, a ne da popišu sve knjige.  (Dalje)

Predstavljanje novih članova DKB-a, Miloša Nastića, Ivana Despotovića i Zorana Škiljevića!

INFO — Autor zoranskiljevic @ 20:37

U Biblioteci Grada Beograda - odeljenje za odrasle, Zmaj Jovina 1, u petak, 15. decembra, od 18:30 do 20:00 časova, Društvo Književnika Beograda predstaviće novoprimljene članove: Miloša Nastića, Ivana Despotovića i Zorana Škiljevića.

 

zoran, miloš, ivan 


Danas u maksiju

BELEŽNICA — Autor zoranskiljevic @ 13:39

Hoću da kupim limun. Slučajno pogledam deklaraciju i vidim upozorenje da kora nije za ljudsku ishranu. Šta ću, ide sezona gripa, treba mi limun. Odem na kasu i zamolim ljubazno da mi naplate ono što je zdravo, što je za ljudsku ishranu, a koru mogu i da im vratim, šta će mi kad je otrovna. Kasirka me pogleda zabezeknuto, pa me upita da li sam lud? Ludi su oni što ovo kupuju, ja sam samo zbunjen! odbrusim joj pa ispustim onu kesu s limunom kao da je šugava. Jedan joj pobeže i otktrlja se u nepoznatom pravcu, a ostale je uspela nekako da vrati u kesu. A ja sam se jedva suzdržao da nešto ne opsujem.

 

                                                     limun 



Pisci "Presinga" Zoran Ilić, Zoran Škiljević i Mirko Škiljević na Sajmu knjiga!

INFO — Autor zoranskiljevic @ 07:40

Subota 28.10.2017. Sajam knjiga štand "PRESING", galerija Hale 1. 17 - 19 h. 

Gosti prozni pisci "Presinga" Zoran Ilić, Zoran Škiljević i Mirko Škiljević. Razgovor sa čitaocima, potpisivanje knjiga...

Zoran, Zoran, Mirko 

 


MILI (odlomak iz romana "Vrata podzemnih voda")

VRATA PODZEMNIH VODA — Autor zoranskiljevic @ 20:20

Nisam mogao da dočekam sutrašnji dan. Pizdeo sam zbog tog glupavog otkazivanja tribine za koje nisam tačno znao šta bi sve moglo da znači i kakve sve rđave posledice može imati po mene i Anđelu. Oka nisam sklopio, a u dan sam ušao bled kao avet. Na ivici razuma što ne mogu da odem kod nje i da iz njenih usta čujem pravu istinu, pa neka bude i nešto najcrnje na svetu, samo da ne ludim više, preko glave mi je i košmara i neizvesnosti, takvo stanje je za mene jednostavno nepodnošljivo. Nisam mogao da odem do nje, jer najmanje sto puta mi je ponovila da sam kod nje dobrodošao samo u dogovoreno vreme.

Takva su ta njena glupava pravila igre, jebala je ona – po stoti put da kažem.

I šta sam onda mogao nego da šizim čekajući da otkuca pet sati kada se budem nacrtao ispred njenih vrata. Onih kroz koja sam ulazio bez kucanja...  (Dalje)

PREDSTAVLJANJE ROMANA "NOJEVA BARKA" ZORANA ŠKILJEVIĆA NA JESENJEM 3+ ČUMIĆ BOOK FEST-u!

INFO — Autor zoranskiljevic @ 14:52

Predstavljanje romana "Nojeva barka" Zorana Škiljevića na Jesenjem 3+ Čumić Book Fest-u, četvrtak 14.09.17. u 18.30h!

Knjižara MAKART STORE, Čumićevo sokače 19, Beograd.


čbf 


Powered by LifeType