Zoran Škiljević

LJUTIĆ (Odlomak iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 14:46

Nedelja beše. Gradski emir slavio je krštenje svog šestog, kako sâm reče, jubilarnog žgebčeta. Emir je bio srećan. I svi su bili srećni. Svi u prestonici. Pope naročito. Zvona sa gradskih crkava oglašavala su se na svakih pola sata desetominutnom zvonjavom, da obznane svetu radosnu vest,  a njihova jeka čula se do pola Šumadije. Na malim ekranima tv-prijemnika smenjivali su se veseli prizori sa gradskih i prigradskih ulica.

Vreme je bilo čas ružno, čas lepo, sa udarima košave čitavih hiljadu milja na sat; sunce je smenjivalo kišu i kiša sunce,  pa košava i kišu i sunce, i tako opet, red sunca, red kiše, pa red košave, najmanje šesnaest godišnjih doba borilo se koje će da prevagne. Dakle, rečju, dan právi beogradski. Kao stvoren za baškarenje.

Darija i Plinija, kao i obično nedeljom, zatičemo u velnes baru velnes centra „Gargantula i Pantagruel“ – gde bi drugo? No, danas je za njih poseban dan, pa će i današnji program biti nešto drugačiji od uobičajenog. Neće biti ni opuštanja ni uživancija u dražima saune, đakuzija, ili tajlandske masaže, niti izležavanja pokraj bazena uz neizbežni makijato i odmeravanje ušiljenih silikončića, negovanih nogu i guzova, i onog, dragog nam, vrištećeg predela, neprijateljski nastrojenog prema razumu. Naime, došao je vakat da, ruku pod ruku, kao što su i obećali, kako i priliči personama od integriteta i reputacije, njih dvojica nestave već započeti tretman, odnosno kuru preznojavanja ljutim papričicama, što je hit decenije, kada su tarapeutske metode u pitanju i to ne samo kod nas, već i u zemljama u okruženju.  (Dalje)

ONA, ON (odlomak iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 23:15

ONA

 

Ona, Anamarija, nije bila izrazita lepojka, ali teško da bi se za nju, crnokosu i crnooku, dugonogu mršavicu, moglo reći pak da je bila ružna, daleko od toga, možda pre da je čak i zgodnjikava. Ipak, rečju, izgledom prosek. Ali zato simpa u svakom drugom pogledu. Naročito kada je narav u pitanju. Dakle, bila je divna iznutra. Nasmejana i plemenita dušica, otresite prorode, pametna i britka na jeziku i istnoljubiva, što je bila i glavna odlika njenog karaktera – a što je sasvim odgovaralo i priličilo njenom životnom pozivu. Vragolasta i pomalo na svoju ruku, kao i sve žene, uostalom.

Bavila se novinarstvom, specijalista za specijalne zadatke. Karijeru je započela još u studentskim danima, u omladinskom radiju „Zvrk“, a afirmisala se tek kada je prešla na TV. Promenila je nekoliko redakcija i sad je glavna zvezda medijskog giganta RTV O11, gde uređuje i vodi emisiju „Taster“, udarajući istinom po lopovluku i korupciji. Već nekoliko godina ova emisija, posle rijaliti programa, ima najveći šer u emiratu.

Ipak, njeni roditelji, oboje lekari od ugleda i karijere, nisu mogli da prežale što njihova mezimica nije pošla njihovim stopama – medicinskim. „Zicerskim“ – kako je govorila Anamarija – stopama kojim se stiže u dosadni svet uobraženih i uglađenih, odakle je lagodnije merkati priliku za lep i uzoran brak.  (Dalje)

Predstavljanje romana "Nojeva barka" Zorana Škiljevića!

INFO — Autor zoranskiljevic @ 22:57

Biblioteka "Milutin Bojić", Matično odeljenje, Beograd, Ilije Garašanina 5, u 19 časova.

Učestvuju:

Marina Đenadić, recezent, Predrag Milojević, urednik izdanja, Ljiljana Pantelić Novaković, književnik, Zoran Ilić, književnik, i autor romana Zoran Škiljević. Moderator: Olga Ječmenica. 

Dođite da se družimo!

 

Nojeva barka, Plato 

 


ČELIČENJE OKSIMORONA

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 09:10

      (O romanu  NOJEVA BARKA  Zorana Škiljevića)      

       Piše: Ljiljana Pantelić Novaković      

Između redova  romana Nojeva barka  pisca Zorana Škiljevića,  kao lajtmotiv, hrabro se provlači  savremena ljubavna priča. Na sceni se pojavljuju, u svim kriznim fazama zbivanja, ali  dovoljno upečatljivo autentični i neposredni, dvoje mladih intelektualaca: pisac Roberto i novinarka Anamarija. Jasno je da je  njihova storija prisutna da pokaže, kako jedino ljubav ne može ništa da ugrozi. Ljubav opstaje bez obzira šta se oko nje događa, istina, sa izvesnim otklonom, koji je neophodan da bi, u atmosferi totalnog rasula totalitarističkog društva, sačuvala svoj integritet. Snaga njene postojanosti deluje ubedljivo bez obzira što su oboje posvećeni, ne štedeći sebe, svojim profesionalnim opredeljenjima. No, oni nisu samo pasivni izvršioci, već su istovremeno okrenuti traganju i obelodanjivanju svih anomalija svoje sredine. Njihovi susreti i međusobna razmena mišljenja i osećanja u domaćem ambijentu, nadahnjuju ih da budu aktivni učesnici  promena svega  što u društvu ne valja.

A u tome društvu, baš ništa ne valja! Zato je njihova borba, bazirana po vokaciji njihovih profesija, pre svega na pisanim rečima i medijskoj slici i reči, neravnopravna, pa njih dvoje deluju kao Don Kihotovi potomci u okršaju sa vetrenjačama, koje se okreću, naravno, onako kako vetar duva i ništa ih pritom ne može preusmeriti.  (Dalje)

MOGULI (odlomak iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 21:25

Krstivoje Ćaćić, zvani Darije i Života Čvorugić, u čaršiji poznatiji po nadimku Plinije, obojica golišavi, utegnuti u šarene bade mantile i sa istim takvim kapuljačama na glavi, bezmalo nalik na fratre u cirkuskom izdanju, baškare se sve u šesnaest u velnes baru velnes centra „Gargantua i Pantagruel“, bezbrižno pijuckajući makijato i odmeravajući mlađane starletice i prominentne tvrdozarake, raspištoljene na ležaljkama, odakle prete kao glečer hladnog, odsutnog pogleda, a raščepljenog i veličanstveno istaknutog međunožja – pozivajući na juriš. Pre toga su po navici već odradili jednu žešću kuru u đakaziju, a onda su se malčice prepustili čarima tajlandske masaže, ali ovoga puta bez oralne završnice, pošto je, zbog neprijavljivanja bakšiša, nedavno došlo do smene personala, pa im je rečeno da će se za to što su zaiskali ipak morati sami  snaći.  (Dalje)

NOJEVA BARKA ZORANA ŠKILJEVIĆA

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 22:40

Piše: Marina Đenadić

Ovaj roman Zorana Škiljevića objedinjuje više različitih entiteta i područja – ljubav, književnost, pisca i društveno-političke tokove i fenomene. Ako bi se govorilo o tehnici, ne bi mogla proći neprimećeno veoma prisutna sociološka imaginacija. Uz pomoć nje, autor vrlo duhovito pripoveda o preplitanju ličnih pitanja glavnog lika, pisca Roberta, i opštih, javnih društveno-političkih pitanja, kao i njihovom međusobnom uticaju.

Ovaj koloplet personalnih i javnih pitanja intrigira veliki broj ljudi, ali do njegovog razrešenja, ili bar do određenja njegove međusobne srazmere i međusobnog uticaja je jako teško doći. Stoga, pročitajte ovaj roman, jer ćete tako saznati, odnosno, preciznije sebi predstaviti određene fenomene današnjice, a pritom ćete uživati, jer su ispripovedani na humorističan način – utešno, zar ne? Najverovatnije i više od toga, jer nam je svima potrebna Nojeva barka – i literaturi i literatama i društvu u celini – na šta ovo delo svojim alegoričnim značenjima i aludira.  (Dalje)

RTS KLADIONICA

BELEŽNICA — Autor zoranskiljevic @ 13:34

 Ko kaže da ova vlast ne čini ništa za našu omladinu, samo da ga ja čujem! Evo dokaza. U mom kraju, klinci, i to oni problematični, koji ne idu na proteste nego gluvare kojekude i kradu bogu dane, neko vreme već ne obijaju pragove kladionica, već disciplinovano sede u parkiću na klupicama. Gledam ih ja sa prozora i pitam se šta li to oni tamo mute, da su čista posla nisu sigurno. A oni i dalje sede li sede, ćutu, pušu, i prolaznike gledu, i čekaju da počne večernji Dnevnik na RTS-u. Iako je konspiraciji reč, otkriću vam sve pa nek bude da sam drukara najgore vrste, samo me ne pitajte kako sam saznao zašto su se primili na Dnevnik, jer ako vam to kažem moraću da vas ubijem. Slušajte me dobro, nije šala: oni su dali sebi za pravo da se klade u kom minutu Dnevnika će da iskoči onaj Vulin i da bubne nešto što još nismo čuli. Nešto valjda pametno, čim niti jedan Dnevnik ne može da prođe bez njega!

                                                                 tv

                                                               


ŠAMPION

BELEŽNICA — Autor zoranskiljevic @ 10:59

Šampion je prihvatio izazov. Ali je i uslovio izazivača da će mu izaći na megdan, ali samo pod određenim, kako je naglasio, fer i poštenim uslovima, a to je da izazivač ima povez preko očiju i da mu ruke budu vezane. Izazivač je rešio da rizikuje – sam je tražio kavgu a, kao što vidimo, na meniju je bilo ili uzmi ili ostavi – iako svestan da su mu šanse ravne nuli da iz ringa izađe neporažen. Možda jedino ako bi šampion, ponesen euforiom, kako poznavaoci ovog sporta kažu,  nikad lakše odbrane titule, ne raspizdi samog sebe po sred zvezde.

No, kako se čuda ne događaju svaki dan, naročito ne kada bismo mi to najviše želeli, naravno da je izazivač popio nokaut već u prvoj rundi. Šampion je likovao i delio svojim najvatrenijim fanovima vesele osmehe; zadugo ga još niko neće smaknuti sa trona. Sudija je brže-bolje odsvirao kraj meča, a delegat nije imao nikakakav prigovor. Dobar deo publike, odokativno gledano neki procent više od većine,  skandirao je kao u transu ime novog-starog šampiona, bezmalo kao da im to život znači, ostali su nezainteresovano, sa filozofske distance gledali na sve to, jedino se prisutna mlađarija pobunila protiv ovakvog razvoja situacije.  (Dalje)

"NOJEVA BARKA" uskoro pred čitaocima!

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 10:32

 U romanu „Vrata podzemnih voda“ pitali smo se: „Krije li svako u sebi svog ubicu? Sivu eminenciju svoje vlastite propasti?“

Novi roman „Nojeva barka“ jedan je od mogućih odgovora na pitanje: „Nosi li svako u sebi svoju Nojevu barku? I može li se, i na koji način, dopreti do nje?“
 

 NOJEVA BARKA, roman

 


OČI U OČI

MINIJATURE — Autor zoranskiljevic @ 21:49

Šta je? Što me tako gledaš? Zaklanjam ti sunce, pa ne možeš da se čvariš ovde letnji dan do podne? E imam pravo,  a i hoće mi se. Skači koliko god hoćeš, skači do sutra, eto... Neću da ćutim.  Baš! I mnogo mi se ti nešto praviš pametna danas. Koliko juče nisi bila takva. I lepo smo se ispričali ti i ja. Ko? Ja bulaznim! Ma nemoj. I što se tako kvarno smejuljiš? Meni. Da, meni. Misliš da ja ne znam šta ti misliš. E pa varaš se, lutko. Rekla bi da sam poblesavio. Nisam. Samo se malo šalim. Sa tobom, naravno, s kim bih drugim? A žmirkaš, žmirkaš, šta ti sad to znači? Pa dobro, kad si baš navalila, žmirkaj onda, žmirkaj do mile volje ako ti je gušt. I ćutiš, ćutiš, Violeta kućo stara. Naopako, opet skačeš kao oparena – pa ništa ti ružno nisam rekao, ništa ti nisam uradio! Eh, kad bi svi bili tako dobri kao ja, gde bi nam bio kraj. Svima nama, ne samo tebi i meni. Znaš ti to dobro, još bolje nego ja... Mrštiš se! Šta je sad opet? Ne dopada ti se kako izgledam, to hoćeš da kažeš. Zaslužuješ lepše društvo?  Nije nego! Šta? Imam poveliki nos, kao da me je pravio Pinokio, a i uši su mi malko klempave! Dobro,  jesu malko, priznajem, ali ne previše. Opet skačeš – ipak su prevelike jel'?! Ma tornjaj se tamo nevaljalice jedna, ti ćeš meni da sam klemponja, a šta si ti onda? Aha, misliš da ja ne umem da vređam, da sam od toga operisan – e nisam, ako baš hoćeš da znaš. Ali neću. Dobar sam ja, dobar kao dobar dan, pravi dobrica. Eto vidiš, pravim ti društvo a svi te izbegavaju, obilaze te u širokom luku, ne vole te, smetaš im. I ružna si im, i to jako. Pa šta? kažeš. Baš te briga, gledaš ti svoja posla. E, pa dobro, kad je tako.  Idi onda! Nestani! I da te ovde nisam više video! – Ma ne! nemoj da ideš! Samo sam se šalio. Gde si otišla? Vrati se! Vrati seeeeeeee! – Nemaš zašto da se vratiš, to kažeš. E pa odoh onda i ja. Imam i ja pametnija posla. Žabo jedna! Kreketušo!

                                                Žaba 


Powered by LifeType