Zoran Škiljević

05 Maj, 2018

RIBA (fragment iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 13:41

Subota beše, negde iza podneva. Blago jesenje sunce terao je vetar nebu za oblake, kada je Roberto natrčao na knjižaru jednog nadobudnog novopečenog knjižara i izdavača, smeštenu na najboljem i najprometnijem mestu u gradu, tačnije u prizemlju zgrade Albanije, tamo gde je nekada bila čuvena Jugoslovenska knjiga. Dakle takvom, da sve i da hoćeš, ne možeš da je zaobiđeš.

Mlađane prodavačice, svejedna u starleta izdanju, opremljene mini suknjicama, štiklicama, mrežastim unihopkama i pozamašnim dekolteom, dočekale su ga sa nagotovs spremnim osmehom: još jedna ovca za šišanje. Odmerio je svaku od glave do pete, udelio im po jedan-dva jebežljiva pogleda, i potrudio se onda da ih, vešto praveći slalom između polica, zaobilazi u što širem luku. Dakako – naizgled bezazleno počinju krupni nesporazumi, a nekmoli oni sitniji. 

Proveo je Roberto u knjižari gotovo čitav sat. Vrteo se kao usran golub, šarajući pogledom po izloženim naslovima, pokušavajući da se priseti šta mu je to privuklo pažnju, kada je onomad tuda prolazio. Kao u inat, svašta nešto mu je prolazilo kroz glavu, a nikako to da utrefi.

I konačno! – uzdah olakšanja odjeknuo je kao pucanj. Ne pitajte kako su mu se zacaklile okice i nasmešili obrazi. Uputio se onda ka prodavačici koja mu se prva našla u vidokrugu. Kada je stao naspram nje, bio je siguran da je stvar takoreći svršena. Dugonogu šećerlemu upitao je za roman Bele Hamvaša Naime, koji je, ako se ne vara, pre neki dan video u izlogu.

– Izvolite, gospodine – iz taka mu je bilo odgovoreno. I bukvalno žmureći, bezmalo kao da je znala zašto je došao čim ga je ugledala, doturila mu je traženu knjigu. I dođite nam opet, samo što još nije izustila.

Ali, vraga traženu! Pred njegovim razrogačenim očima zablistala je monografija Naomi Kembel, i to u punom sjaju, da ti pođe voda na usta, ako nisi gej. U prvi mah bilo mu je neprijatno, a onda je prasnuo u smeh. Toliko se bio zacenio, da mu je nesretna Naomi ispala iz ruku i koliko je duga i teška tresnula o pod. Bio ga je blam, i bez pardona je onda zaždio napolje, ostavivši zabezeknutu prodavačicu, ukipljenu kao spomenik.

– Videste li ovu budaletinu? – kada je malo došla k sebi, upita ova koleginice, dok je premećući knjigu po rukama, pokušavala da ustanovi da li je Naomi ostala zdrava i čitava. Potom je, ne dobivši usmeni odgovor, već samo nezainteresovano sleganje ramenima, nonšalantno vratila knjigu na policu, tamo odakle ju je bila i uzela.

 I u pravu je, nema šta – i jeste naš Roberto budaletina, kada je mogao da ispusti iz ruku takvu ribu!

 

Nojeva barka plato 333 

 

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by LifeType