Zoran Škiljević

ĆIHU-ĆIHU (fragment iz romana "Nojeva barka")

zoranskiljevic | 31 Mart, 2018 19:31

U Beogradu je, kao što se već zna, red i običaj da svaka vlast za svoga vakta izgradi jednu stanicu metroa, a izgradnju trase istog velikodušno su ostavljale u amanet jedna drugoj – a kada će ćihu-ćihu protunjati ispod naše prestonice, to se ni najavetnije vidovnjakinje i proročice ne usuđuju da proreknu, vrag bi ga znao zašto.

Istina, kruže razne priče i legende o tome šta se sve krije ispod Beograda i kakve mračne sile ne dozvoljavaju da im se dole remeti mir. Mogu da se kladim da je nešto od tih naklapanja stiglo i do vas. Verovatno ste čuli da su u lagumima i katakombama ispod grada nastanjene čitave horde raznih nemani i čudovišta koja se hrane otpacima, smećem i prljavštinom koju prozvode Beograđani i bacakaju gde god stignu, a ovi onda noću svojom džinovskom snagom usisavaju svo to smeće i odnose ga boga pitaj gde.

Grad bi izjutra izgledao kao nov, a do uveče smrad bi se opet dizao do prvih prozora, u nižim delovima grada i do prvog sprata. Da nije tih đubretara iz podzemlja, kažu da bi se Beograđani podavili u sopstvenom smradu. Jerbo je ekološka svest (i savest) prosečnog beogradskog Srbende na tako zavidnom nivou, da će one dve divizije komunalnih policajaca, što su posebnim dekretom nedavno formirane, propištati majčino mleko dok nas nauče pameti i komunalnom redu i vaspitanju...

Priča se da u noćima punog meseca potomci tih nemani otimaju device sa ulica i odvode ih u svoj podzemni svet, da bi ih ranom zorom vratili čiste, netaknute, kao da se ništa nije desilo, (kao što možda i nije), a ove bi nesrećnice pak, uz pokoju suzicu, nerado pričale o tome. Svašta se o tome govorkalo, najviše kažu po školama, na roditeljskim sastancima. Čak i da je gradski emir uznemiren takvim glasinama uputio dole žandarmeriju, da ispita stvar, a kako se to završilo niko ne zna.

U nedostatku pouzdanih informacija o tome možemo samo da nagađamo. Legenda kaže i da bog pravde, koga mi Srbende obično prizivamo kad nam je teško i kome se klanjamo u svečanim prilikama, uz  himnu, ne obitava na nebu, nego upravo tu, ispod prestonice, duboko ispod grada je njegovo carstvo. I da odatle, bez imalo milosti, metodom slučajnog uzorka uzima k sebi nesrećnike kojima se nije dalo da se ne ogreše o njegove svete zapovesti.

Svašta se, dakle, pričalo, a sva je prilika da ćemo za právu istinu o tome šta se dole zbiva još zadugo biti uskraćeni. Ali, jedno je sigurno: kad god bi se počelo sa kopanjem metroa, mašine bi se ubrzo zaglibile, a radnici razbežali glavom bez obzira. I kad god bi se, nekim povodom, povela reč o tome, Roberto ne bi mogao da se suzdrži da ne kaže da jedva čeka da vidi šta će biti sledećom prilikom, nadajući se da će je za svog života dočekati.

 

Nojeva barka plato 333 

 

 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb