Zoran Škiljević

ULICA

MINIJATURE — Autor zoranskiljevic @ 20:30

Gužva na prednjim vratima. Gužva na srednjim vratima. Gužva na zadnjim vratima. Svako jutro. Ili me rastežu kao praćku, ili visim kao kanarinac, ili stojim na jednoj nozi kao roda. Da čekam sledeći bus, probao sam, ne vredi. Da se nadam da će ovom trasom jednom proći tramvaj, glupo je. Prioritet je, nadležni kažu, metro. Možda je onda najbolje da, poput onih veseljaka, što su to uradili na vreme, za svaku eventualnost, i ja kupim karte za taj  metro, pa kad prođe, prođe. Treba verovati u snove, naročito u tuđe snove i vizije. Život može biti neopisivo lep ako dopustimo da nas varaju. Mi, Srbende, to najbolje znamo. Taman mi to prođe kroz glavu, kad neko reče: „Dosta mi je ovoga! Idem ja pešice! Bolje da hodam kao čovek nego da me tumbaju kao džak krompira. Kad god došao, dobrodošao –  rmbanje od jutra do sutra nigde mi neće pobeći!” Tras! Pravo u mozak. Kao da ga je sam Bog poslao, razbio mi je sve iluzije i preda mnom se ukazaše novi vidici. Pomislih onda: ako može on mogu i ja. Zašto da ne? Korak po korak. Zato vam sve ovo pričam: Ako ne ide drugačije, onda korak po korak, i sve su ulice naše. Hoću reći: onda je ulica jedino rešenje!

 

 

city
 

 

 


PONEDELJAK (odlomak iz romana "Do obala Goe")

DO OBALA GOE — Autor zoranskiljevic @ 15:04
 
Kad je bila mala devojčica, pa i kasnije kao školarac, Rahela je volela nekih desetak minuta da sanjari u krevetu pre nego što ustane i osmehne se novom danu – tako je bilo bezmalo svakog jutra. A i sad, pošto je ostala spavalica, jednako kao i onda, od svega na svetu najviše mrzi budilnik, taj mrski predmet je žigosan u njenoj svesti kao najgora od svih sprava za mučenje koju je izmislilo blesavo čovečanstvo. Iako je velika devojka, uopšte joj ne pada na pamet da menja tu svoju detinjastvu naviku, čak naprotiv, čini se da kako je starija sve više uživa u tom jutarnjem sanjarenju kao da joj čarolija mašte može biti od neke koristi, recimo da konačno u njen život uskoči muškarac koji će svojom pojavom da je obori s nogu, neko kome može bezgranično da veruje i s kim može da se upusti u avunturu života u dvoje, pa da prkose čitavom svetu, ako treba. Neko ko bi je konačno učinio srećnom; sa kim bi nadalje delila snove. Ko će da joj bude sve, pa i jastuk. A ne da se budi ovako kao jutros.  (Dalje)

Powered by LifeType