Zoran Škiljević

ČOVEČULJAK (Odlomak iz romana "Nojeva barka")

NOJEVA BARKA — Autor zoranskiljevic @ 10:35

Dok zvekneš dlanom o dlan, novogodišnji i božićni praznici proleteše. Čekalo se samo da prođe još i Srpska nova godina, pa da se opet nastavi po starom – kako se ovde radi od kako je sveta i veka, a novi list ćemo da okrenemo, podrazumeva se, kada za to dođe vreme, a to znači nikako pre sledeće Nove godine.

Klonuli grad Beograd ubijao se od lenjosti i dosade, kao da mu je bila potrebna infuzija – da se povrati od mentalne i čulne otupelosti. Samo retki nisu mirovali. Naravno, reč je o onim blagorodnim dušama kojima je belaj drugo ime.

Jednog jutra, beše negde blizu podne, dok se Anamarija spremala za posao, reče Roberto da bi, čisto gimnastike radi, danas obišao nekoliko knjižara. To će – kako je naglasio – blagotvorno uticati na njegovu evidentno, preko svake mere posrnulu, mentalnu i fizičku kondiciju.

– Pa, dobro. Idi, mili, i lepo se provedi – uzvratila mu je i cokila ga u njegov prelepi nosić.

Ma kakav provod. Još se mreškalo bez talasa mrtvo more beogradsko. Na njegovo (ne)umesno pitanje: „Koja ste dela, gospodo, izvoleli pohraniti u onu tamo škrinju?“, uglavnom je odmahivano rukom i nemarno odgovarano da dođe nekom drugom prilikom, za dve nedelje recimo, koliko je zaposlenima u knjižari, po sopstvenom priznanju, otprilike trebalo da ishlapi mamurluk, što se prilično poklapalo sa Robertovom odokativnom procenom. U pojedine pak knjižare nije ni uspeo da promoli nos, pošto su neki razvukli godišnji popis kao gladnu godinu, kao da im je stavljeno u zadatak da pročitaju, a ne da popišu sve knjige.  (Dalje)

Powered by LifeType